Ceo "Vremeplov" krenu, polako, da se uzdiže, kao divni viseći vrt, dirižabl, vazdušni jastuk na putu oko sveta, leteći ćilim rajskih šara, koji istovremeno plovi u svim pravcima. Bulevar se buni, žele ga za sebe, tu u betonu u zagrljaju parkirališta i džipova. Iz unutrašnjosti zacijuka Stradivari, zaigra pianino, slike na zidovima oživeše svoju prošlost. stari auto sa vrha tavanice se pokrenu, lađa zaplovi, u glas dreknuše: "nije pošteno, ovde smo mi glavni". slatki miris kolača koji se peku nadvi se nad bulevarom, ceo grad ga oseti, svi izviriše na prozore, izađose iz kuća. Sa zadovoljstvom gledaše, po prvi put u svom gradu, bal kocki, torti i šne-nokle, bal sladoleda i piva, Bečke kafe i Novosadskog doručka, Londonske pauze i Bavarskog hleba. Dudaru koja se prepire, i po Lalinski, psuje, sve sa merom i meraklijski.